Proces reciklaže obuhvata: sakupljanje otpada, izdvajanje, preradu i izradu novog proizvoda. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada, jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti.
Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala.
Reciklaža se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)
R - reduce - smanjiti
R - reuse - ponovo koristiti
R - recycle – reciklirati
Iako milioni tona dragocenih metala leže po podrumima i supama potpuno beskorisno, ipak recikliranje elektronskog otpada dovodi do problema toksičnosti i zagađenosti supstanci koje nastaju kroz procese reciklaže.
Reciklažom se postižu sledeci ciljevi:
1. Štednja sirovinskih resursa (svi materijali poticu iz prirode i ima ih u ogranicenim kolicinama)
2. Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju),
3. Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti životna sredina),
4. Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za radnim mestima).
Materijali za reciklažu:
U pogledu mogucnosti ponovnog iskoršcenja, materijali mogu biti:
1. Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vracanjem u proces proizvodnje),
2. Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije- spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan nacin skladište)
3. Opasni – hazardni (materijali koji su štetni za coveka i njegovo okruženje),
4. Bezopasni (materijali koji nisu štetni za coveka i njegovo okruženje).
U našoj okolini svakodnevno nastaju velike kolicine otpada koji bi mogao biti recikliriran.
Reciklaza danas:
Danas je posao reciklaže elektronskog otpada u svim oblastima razvijenog sveta veoma rasprostranjen i brzo se razvija.
Elektronski sistemi za preradu ee otpada su sazreli u poslednjih nekoliko godina, nakon povecane regulatorne, javne i komercijalne inicijative, a srazmerno rastu preduzetnickih interesa.
Deo ove evolucije je izazvao ozbiljnije razdvajanje elektronskog otpada iz energetski intenzivnih procesa, za razliku od konvencionalne reciklaže, gde se oprema zasnivala na formi sirovog materijala. Ovo se postiže putem diverzije i ponovnog regenerisanja razlicitim hemijskim i fizickim procesima.
Audiovideo komponente, televizori, video rekorderi, stereo oprema, mobilni telefoni, drugi rucni uredaji i racunarske komponente sadrže vredne elemente i supstance pogodne za regenerisanje, ukljucujuci olovo, bakar i zlato...
